Legalizacija

Legalizacija objekata, odnosno ozakonjenje, je postupak kojim se nelegalno izgrađeni objekti uvode u pravni sistem Republike Srbije. To znači da objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole mogu postati legalni, pod uslovom da ispunjavaju određene zakonske kriterijume.

Legalizuju se objekti:

• izgrađeni bez dozvole pre stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata (2015), kuće, stanovi,
• koji su vidljivi na satelitskim snimcima iz tog perioda,
• koji nisu izgrađeni na zabranjenim lokacijama (npr. klizišta, zone zaštite prirode, vojni kompleksi).

• Prikupljanje dokumentacije – uključuje izveštaj o zatečenom stanju, dokaz o vlasništvu, geodetski snimak i fotodokumentaciju objekta,
• Podnošenje zahteva – lokalnoj samoupravi nadležnoj za lokaciju objekta.
• Provera urbanističkih uslova – da li objekat može da se uklopi u plansku dokumentaciju.
• Plaćanje taksi – visina zavisi od površine i namene objekta.
• Rešenje o legalizaciji – ako je sve u skladu sa zakonom, izdaje se rešenje koje omogućava upis u katastar.

• upisati u katastar,
• prodavati, naslediti ili koristiti kao zalog,
• štiti se od mogućnosti rušenja i kazni.

Proces legalizacije objekata u Srbiji može biti prilično izazovan, a najčešće prepreke uključuju:

1. Nepotpuna ili neadekvatna dokumentacija – Mnogi vlasnici ne poseduju sve potrebne papire, poput dokaza o vlasništvu, geodetskog snimka ili izveštaja o zatečenom stanju objekta.
2. Objekti na zabranjenim lokacijama – Ako je objekat izgrađen na klizištu, u koritu reke, u zoni zaštite kulturnih dobara ili u vojnoj zoni, legalizacija nije moguća.
3. Objekti izgrađeni posle 2018. godine – Prema važećem zakonu, samo objekti izgrađeni pre tog datuma mogu biti legalizovani. Noviji objekti moraju proći redovnu proceduru dobijanja građevinske dozvole.
4. Urbanistički uslovi – Ako objekat ne može da se uklopi u važeći planski dokument (npr. gabariti, spratnost, udaljenost od granica parcele), zahtev može biti odbijen.
5. Visoke takse i troškovi – Za veće ili poslovne objekte, takse mogu biti veoma visoke, što obeshrabruje vlasnike da pokrenu postupak.
6. Pravna nesigurnost – Neki objekti su predmet sudskih sporova, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ili su već odbijeni u prethodnim pokušajima legalizacije.

Naša Advokatska kancelarija je kroz dosadašnju praksu uspešno rešila brojne postupke ozakonjenja, a navešćemo jedan primer kako teče process i šta je neophodno za sam postupak ozakonjenja:

Navešćemo Vam primer postupka ozakonjenja -Nezanonito sagrađena kuća u prigradskom naselju kod Novog Sada.

Situacija: Vlasnik je 2005. godine izgradio kuću bez građevinske dozvole, na parceli koju je nasledio. Objekat je bio završen, ali nikada nije bio upisan u katastar.

U predmetnom postupku ozakonjenja, suočili smo se sa više prepreka, a neke od njih su bile:

• Vlasnik nije imao dokaz o vlasništvu (zemljište je bilo u ostavinskom postupku),
• Nije postojao geodetski snimak
• Objekat je delimično prelazio granicu parcele i dr.

Neki od koraka koje smo preduzimali:

• Rešili imovinsko-pravne odnose – završili ostavinski postupak i upisao se kao vlasnik,
• Angažovali geodetu – izrađen je snimak zatečenog stanja i utvrđene su tačne dimenzije objekta.
• Podnosili nzahtev za legalizaciju – uz kompletnu dokumentaciju lokalnoj građevinskoj inspekciji.
• Platili taksu – u iznosu od 15.000 RSD jer je objekat bio manji od 200 m².
• Dobili rešenje o ozakonjenju – nakon 6 meseci, objekat je legalizovan i upisan u katastar.

Uz upornost, strpljenje i dugogodišnje iskustvo uspeli smo da rešimo unapred navedeni postupak ozakonjenja i vlasnik je upisan kao knjižni vlasnik predmetne nepokretnosti u nadležni katastar i sa predmetnom kućom je mogao dalje da raspolaže u pravnom prometu. Ovakvi primeri nisu retkost, ali zahtevaju strpljenje, dobru organizaciju, poznavanje propisa i stručnost.

Ukoliko imate bilo koje pitanje vezano za postupak ozakonjenja – legalizacije objekata, možete nas kontaktirati na gore navedeno brojeve telefona, kako bismo zakazali konsultacije.